Трговина на велико

Републички завод за статистику

Одељење за статистику унутрашње трговине, угоститељства и туризма

Соња Радоичић

Статистичар методолог у  Групи за статистику унутрашње трговине

Милана Ракића 5, Београд

sonja.radoicic@stat.gov.rs

(+381) 11 2412 922/локал 216

(+381) 11 2411 922

Подаци о промету у трговини на велико се прикупљају статистичким истраживањем „Тромесечно истраживање трговине на велико“ (образац Трг- 16КВ). Истраживањем се прикупљају следећи подаци: промет са ПДВ-ом, обрачунати ПДВ, број запослених, залихе и промет за 30 робних група. Сврха кварталног истраживања трговине на велико је да се обезбеде подаци који су нопходни за праћење обима и  динамике промета,  као и за анализу ефеката мера  на укупну трговинску политику, део су резултата за дистрибутивну трговину (области 45, 46 и 47 КД).

-Класификација делатности 2010 („Службени гласник РС“, број 54/10) која je без икаквих измена заснива на Статистичкој класификацији делатности ЕУ - NACE Rev.2.

- Номенклатура статистичких територијалних јединица (НСТЈ)

Истраживањем су обухваћена сва предузећа (правна лица) чија је претежна делатност у сектору Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, област Трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (област КД 46), као и одређен број предузећа чија претежна делатност није Трговина на велико (област КД 46), али остварују значајан промет у делатности Трговина на велико. 

Промет у трговини на велико представља вредност продате робе, која је купљена ради даље продаје (трговинским предузећима и радњама које се баве продајом робе на мало, продаја робе другим трговцима на велико) или прераде, као и продаја робе великим потрошачима за сопствену потрошњу и обухвата само продату робу на домаћем тржишту, са порезом на додату вредност (ПДВ). Исказује се само трговачка роба, не и продаја сопствених производа. У промет робе на велико укључује се и продаја робе са консигнационих складишта, као и транзитни промет (ако је прокњижен у књиговодству као продаја на велико), то јест продаја робе која се по налогу продавца непосредно испоручује купцу са стоваришта или неког другог одредишта произвођача, увозника или другог предузећа без претходног ускладиштења робе. Обухватају се и услуге у промету робе (агенцијске, посредничке, заступничке, комисионе и сл.). Промет робе по робним групама, са ПДВ-ом је вредност робе по структури продајног асортимана. Издвојене робне групе су усклађене са Класификацијом прозвода по делатностима (ЦПА). Залихе представљају вредност робе, купљену по набавним ценама, која се налази у магацинима и стовариштима предузећа, са стањем на крају посматраног периода, баз ПДВ-а. Број запослених подразумева особе које су радиле (стање на крају посматраног периода) у пословном субјекту, имале уговор о запошљавању на одређено или неодређено време и биле плаћене за свој рад. У овај број се укључују и власници предузећа, партнери, ортаци, као и плаћени чланови породице. 

Статистичка јединица посматрања и извештајна јединица је предузеће (пословни субјект).

Основни скуп (циљна популација) обухвата све економски активне пословне субјекте чија је претежна делатност у области Трговина на велико (област КД 46), као и одређен број пословних субјеката чија претежна делатност није у области Трговина на велико, али остварују значајан промет у тој области.

Оквир за избор узорка заснован је на статистичком пословном регистру (СПР) који обухвата око 19500 предузећа која остварују промет у делатности Трговина на велико и која су доставила годишње финансијске извештаје за 2020. годину. Најмања предузећа по укупном годишњем промету су искључена из оквира за избор узорка. Оквир за избор узорка обухвата око 5950 предузећа.

Сви индекси су обрачунати на нивоу Србија – укупно (ниво NUTS 0). Исказани су у текућим ценама.

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

За све серије индекса, подаци су расположиви од првог квартала 2005. године па надаље. Историјске временске серије за период 2005-2010 године прерачунате су у складу са Класификацијом делатности 2010, тако да се могу сматрати континуираним.

Базна година је 2015.

Подаци о промету (и ПДВ) прикупљају се у хиљадама динара.

У  кварталној периодици дисеминирају се само индекси у текућим ценама. На годишњем нивоу објављују се и апсолутне вредности.

Референтни период је календарски квартал.

Спровођење статистичког истраживања наведеног  у оквиру тачке 3.1. базира се на следећим правним актима Републике Србије:

- Закон о званичној статистици

- Одлука о Програму званичне статистике

- Уредба о утврђивању плана званичне статистике за текућу годину

- Уредба о Класификацији делатности

Правни акти и други документи доступни су на веб сајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/o-nama/dokumenti/

Није доступно.

Поберљивост података је регулисана:

- Законом о званичној статистици ("Сл. гласник РС", бр 104/2009)

(http://www.stat.gov.rs/media/2271/zakon_o_statistici.pdf)

- Правилником о заштити статистичких података у Републичком заводу за статистику

(http://stat.gov.rs/media/2294/pravilnik-o-zastiti-podataka.doc) и

-Упутством о мерама заштите података и информација у Републичком заводу за статистику

(http://www.stat.gov.rs/media/2296/uputstvo-o-merama-zastite.doc)

Европско законодавство: Уредба бр. 223/2009 Европског парламента и Савета од 11. марта 2009. године о европској статистици (Regulation (EC) No 223/2009 of the European Parliament and of the Council of 11 March 2009 on European statistics).

Поверљиви подаци могу се користити искључиво у статистичке сврхе. Поверљиви статистички подаци су индивидуални подаци, као и збирни подаци код којих се на било који начин може препознати носилац тих података.

Поверљиви подаци представљају службену тајну и не могу се објављивати нити саопштавати, односно не могу бити садржани у било којим збирним подацима из којих се могу препознати индивидуални подаци.

Приликом обраде поверљивих података за потребе корисника мора се обезбедити таква заштита да се ни на једном нивоу агрегираних података не могу препознати индивидуални подаци.

Календар публиковања је расположив на званичном сајту РЗС годину дана унапред.

Резултати истраживања су у исто време доступни свим корисницима.

Периодика објављивања података у форми индекса је квартална.

Резултати се не објављују у облику саопштења за јавност.

У кварталном саопштењу „Унутрашња трговина“ објављују се подаци унутрашње трговине за области 45, 46 и 47 Класификације делатности.

“Статистички годишњак Републике Србије” – свеобухватна годишња публикација обухвата све коначне податке и серије најважнијих показатеља различитих области привредног и друштвеног живота у земљи;

“Статистички календар Републике Србије” - издање које нуди основне статистичке податке о националном друштвеном и економском развоју.

Подаци трговине на велико (годишњи индикатори) расположиви су у статистичкој бази података у оквиру статистичке области Унутрашња трговина:

http://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB

Микроподаци нису доступни корисницима.

Није доступно.

Методолошка објашњења и статистички обрасци за трговину на велико доступни су на вебсајту:

http://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=21&s=2101

http://stat.gov.rs/sr-Cyrl/istrazivanja/referentni-metapodaci.

http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

По узору на Европски статистички систем, а у складу са мисијом и визијом, као и Политиком квалитета, Републички завод за статистику настоји да статистичку производњу потпуно усклади са Кодексом праксе европске статистике (CoP).

Систем управљања квалитетом Републичког завода за статистику, темељи се на Кодексу праксе европске статистике и потпуно је прилагођен статистичким потребама јер се систематски унапређује квалитет статистичких процеса, крајњих резултата односно података, као и пружања услуга корисницима.

Документ Политика квалитета доступан је на вебсајту РЗС-а:

http://www.stat.gov.rs/o-nama/sistem-upravljanja-kvalitetom/

Статистичке активности усмерене су на праћење главних аспеката квалитета у оквиру организације статистичких истраживања (прикупљање података, обухват, обрада података, правовременост..).

Квалитет података и спровођење истраживања се прати у свим фазама рада. Добијене оцене о квалитету тока истраживања и коначних оцена су на веома задовољавајућем нивоу. У прилог томе говоре и редовне анализе података  од стране надлежних статистичари из Служе унутрашње трговине, стручњака из области узорак, временских серија, информационих технологија као и колеге из Службе националних рачуна.

Главни корисници података су државни органи (Влада, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство финансија), Привредна комора, пословни субјекти, економски аналитичари, представници медија, научни истраживачи, студенти, интерни корисници (статистика националних рачуна), Евростат.

РЗС спроводи истраживање о задовољству корисника. Резултати су расположиви на сајту РЗС:

stat.gov.rs/media2489/rezultati-istrazivanja-o-zadovoljstvu-korisnika-2021.pdf

Дефиниције основних варијабли и методологија прикупљања података је углавном усклађена са препорукама Еуростата у области краткорочних индикатора (Council Regulation  No 1165/98 ANEX D). Подаци нису десезонирани, што представља главно одступање од међународних стандарда.

У овом истраживању, главни извори грешака су узорачке и неузорачке природе.

Истраживање се спроводи на случајном узорку. Оквир за избор узорка формира се на основу података за предузећа Статистичког пословног регистра (СПР).

План узорка је дефинисан тако да су оцене за главне домене оцењивања задовољавајуће прецизности. 

Од неузорачких грешака, присутне су:

·  грешке обухватa које су последица извесних неажурности СПР-а и кашњења у регистровању промена статистичких јединица;

·  грешке које су последица искључивања најмањих јединица из оквира за избор узорка (cut-off);

·  грешке мерења и неодговора које су неминовне, али су инструменти, организација прикупљања и унос података такви да су ове грешке сведене на најмању могућу меру.

Пристрасност резултата која је последица ових грешака је мала. Подаци о промету у трговини на велико су резултат оцене промета из статистичког истраживања. Публикују се 60 дана након референтног квартала.

Узорачке грешке оцена тотала промета оствареног од трговине на велико у посматраном тромесечју представљене су одговарајућим оценама коефицијената варијације за домене оцењивања. Приликом израчунавања оцена, узорачки пондер се коригује за неодговор.

Оценa коефицијената варијације тотала оствареног промета у делатности Трговине на велико (КД 46) на укупном нивоу за Републику Србију је 2.0%.

Неузорачке грешке су оне које се јављају у свим фазама истраживања. Неузорачке грешке се јављају услед: грешке обухвата, неодговора јединица, обраде, итд.

Грешка мањег обухвата јединица није рачуната али се претпоставља да она не утиче значајно на резултате. Ова грешка је, пре свега, последица неажурног Статистичког пословног регистра који се користи за конструисање оквира за избор узорка.

Најмање јединице, према вредности промета, искључене су из оквира за избор узорка.

Грешке већег обухвата и неодговора јединица, процењују се на основу информације о одговору јединице који се разврстава у 9 класа:

• Предат извешај, послује;
• Послује, одбија да преда извештај;
• Није нађена (није испоручен упитник);
• Затворена, угашена;
• Мирује, не послује;
• Изван обухвата истраживања (не обавља делатност на коју се односи истраживање);
• Стечај;
• Ликвидација;
• Остали разлози (нпр. непознат разлог неодговора).

Да би се неузорачке грешке које су последица људског фактора смањиле, предузимају се следеће мере: прикупљени подаци уносе се помоћу апликације која омогућава „контролисани унос“. У овој фази није дозвољен унос погрешних података. У следећој фази, након уноса, врши се даља логичка контрола података, такође путем компјутерског програма. У даљим корацима обраде података, стручно лице анализира податке да би се откриле и исправиле евентуалне преостале грешке. Ако је неопходно, извештајна јединица се контактира да би се подаци исправили. Коначна валидација података спроводи се анализом агрегата.

Просечна стопа неодговора у 2022. години на укупном нивоу за Републику Србију је 3.97%.

Просечна стопа већег обухвата у 2022. години на укупном нивоу за Републику Србију је 7.49%.

Коначни подаци  кварталног истраживања се објављују 60 дана по истеку посматрног периода (т + 60).

Не постоји временска разлика између реализованог и планираног времена објављивања података. Рокови се поштују и подаци се објављују на време, према званичном календару публиковања.

Исти статистички концепти примењују се на целој територији.

Све временске серије обрачунатих индекса су временски упоредиве.

Прикупљени подаци се детаљно проверавају и упоређују са подацима из осталих извора. Поређење са подацима из пријава ПДВ-а не указује на велика одступања између расположивих података из административних извора и резултата истраживања.

Повремено се врши поређење са другим статистичким изворима који обухватају промет, кварталним подацима структурне пословне статистике, али треба имати на уму методолошке разлике и неке разлике у дефиницијама.

Подаци трговине на велико су интерно кохерентни. Да би се проверила интерна кохерентност, врши се поређење између података из претходног квартала и података референтног квартала, као и упоређивање текућих података са подацима из истог периода претходне године.

Сваки ниво агрегираних података саставља се директно из микро података.

Стандардизоване информације о трошковима и оптерећености нису систематски прикупљене.

Уведен је систем координације случајних узорака пословних система који смањује оптерећеност малих јединица

„Општа политика ревизија“ као званична политика ревизија статистичког система објављена је на сајту РЗС:

http://www.stat.gov.rs/media/2283/opsta-politika-revizije-rzs-1.pdf.

Значајна ревизија је извршена 2011. године када је започела примена Закона о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 104/09) и Уредбе о класификацији делатности („Службени гласник РС“, број 54/09). КД (2010).

Прерачун података за раније године урађен је тзв. микро приступом. Овај начин прерачуна полази од најнижег нивоа, тј. статистичке јединице којој је додељена шифра делатности из КД (2010) на основу табела кореспонденције између КД (1996) и КД (2010).

Главне ревизије услед промена у методологији, класификацији делатности  и промена базне године - серије података се прерачунавају, а промене се не објављују унапред. Ревизије и објашњења се дају у време објављивања и дисеминације података.

Подаци се прикупљају на основу узорка, с тим да су велика и средња предузећа увек обухваћена планираним узорком, а мала и микро бирана на случајан начин.

Оквир за избор узорка конструисан је на основу Статистичког пословног регистра (СПР), стање 31. децембар 2021. године. Чини га списак активних предузећа која су предала завршни рачун за 2020. годину. Промет и број запослених су кључна помоћна обележја предузећа чије се вредности преузимају из завршних рачуна.

Стратификација оквира за избор узорка урађена је на основу:

1. Привредне делатности -  2 групе делатности: прву групу чине предузећа која су регистрована у трговинским гранама трговине на велико (46.1 ... 46.9), док другу групу чине предузећа чија претежна делатност није трговина на велико али остварују значај промет у трговини на велико;

2. Величинске класе - 4 класе: велика, средња, мала и микро. Оне се дефинишу на основу финансијског извештаја према годишњем промету, броју запослених и имовини предузећа;

3. Територијалне класе - 3 класе: Србија-југ, Београд и Србија-север, и

4. Висини годишњег промета.

На овај начин, оквир за избор узорка подељен је на 98 стратума и алоциран је узорак обима 1265.

Периодика прикупљања података је квартална. 

Подаци се прикупљају поштанским методом, путем и-мејла, коришћењем факс машина и преко Веб-апликације. Обрасци се шаљу извештајним једницама пре почетка извештајног квартала.

Извештајне јединице на основу упутства попуњавају образац ТРГ-16КВ, користећи књиговодствену и осталу потребну документацију. Рок за доставу попуњеног обрасца је 15 дана по завршетку референтног  периода (квартала). Мере које се користе за повећање одговора су ургенције које се шаљу имејлом и поштом.

Постоје две основне фазе валидације података: контрола индивидуалних података (на микро нивоу) и контрола агрегираних података.

Основни и први корак у валидацији је логичко- рачунска контрола која подразумева читав низ активности током спровођења статистичког истраживања: прво статистичари у подручним одељењима врше евиденцију и контролу података. Контрола података се спроводи поређењем података с претходним периодом као и поређењем података исте извештајне једнице са повезаним подацима из других статистичких истраживања.

Процес уноса података генерише апликацију (софтверски потпуно развијена у РЗС - ИСТ) којом се спроводе унапред задати критеријуми рачунско логичке контроле и онемогућује унос података који у себи садрже грешке које се не толеришу. Након тога, предметни статистичари у централи у Београду врше контролу и аналазу унетих података, поново се контактирију извештајне једнице и исправљају уочене грешке.

Грешке уочене током оцене тотала од стране стручњака за узорак, такође се накнадно коригују. Коначно, анализом агрегираних података, евентуално пропуштени погрешни подаци се накнадно проверавају и уколико је заиста грешка накнадно исправљају.

Оцене вредности тотала промета и њихових стандардних грешака израчунате су употребом Horvitz-Thompson-ових оцена у складу са стандардном процедуром за стратификовани прост случајан узорак. То значи да су оцене тотала промета израчунате сумирањем пондерисаних вредности из узорка. Узорачки пондер коригује се за неодговор јединица.

Не примењује се.

Без напомена.